El estilo indirecto en presente / Neupravni govor u prezentu

EL ESTILO INDIRECTO EN PRESENTE

Indirektni/ neupravni govor koristimo kada reprodukujemo reči koje je izgovorila druga osoba. 

Upravni govor odlikuje navođenje onoga ko izgovara reči, kao i obavezni znaci navoda.

npr:

Ana : "Yo no tengo ni un duro, pero mi hermana dice que me va a dar 20 euros"

Kada bi smo ovu rečenicu rekli/napisali u neupravnom govoru, morali bi smo voditi računa o sledećem:

-da navedemo ko je izrekao tu rečenicu konstrukcijama kao što su : Ana dice que/ Ana afirme que

*ako je rečenica u obliku pitanja, konstrukcija je: Ana pregunta si...

*ako je rečenica upitna, konstrukcija je: Ana pregunta que...

-da vodimo računa o promenljivim vrstama reči a to su glagoli (posebno obratiti pažnju na povratne glagole kao npr llamarse, comportarse, lavarse...),  zamenice za pravi i nepravi objekat (mene, tebe, nju/ meni, tebi, njemu)... i prisvojne zamenice (moj, tvoj, njen...)

Dakle, ova rečenica u neupravnom govoru bi glasila:

Ana dice que no tiene ni un duro, pero que su hermana dice que le va a dar 20 euros.

Kao i u srpskom jeziku promena se vrši prema sledećoj logici....

- glagol/zamenica u 1. licu jednine/množine (neko priča o sebi) prelazi u 3. lice jednine/množine.

(tengo=>tiene, tenemos=>tienen, me=>le, yo=>él,ella, nosotros=>ellos, mi=>su, mis=>sus)

Ana: " Me voy!" ========> Ana dice que se va.

Marcos: "No tenemos tiempo." ==========> Marcos dice que no tienen tiempo.

Alberto: "Me gusta caminar." =======> Albert dice que le gusta caminar

- glagol/zamenica u 2. licu jednine/ množine (kada se nekom direktno obraćamo) prelazi u 1. lice jednine/množine

(eres=>soy, sois=>somos, tú=>yo, vosotros=>nosotro, te=>me, os=>nos, tu=>mi, tus=>mis)

Pepe: "Tú no eres mí hermana." ==========> Pepe dice que yo no soy su hermana.

Pepe: "Vosotros sois mis hermanos." =======> Pepe dice que nosotros somos sus hermanos.

Ana:" Te quiero." ========> Ana dice que me quiere.

 

-glagol/zamenica u 3. licu jednine/množine ostaje u 3.licu jednine/množine

Jorge: "Ellos hablan demasiado." =========> Jorge dice que ellos hablan demasiado.

Anita: "Rubi está en Novi Sad." ===========> Anita dice que Rubi está en Novi Sad.

još primera:

Jorge: "¿Quieres venir?" ========> Jorge pregunta/quiere saber    si quiero venir.

María: "¿ Cuando te vas?" ========> María pregunta (que) cuando me voy.

Dolores: "Te lo digo yo." ========> Dolores dice que lo me dice ella.

-

Pretérito Perfecto/ Pretérito Indefinido/ Pretérito Imperfecto

Razlika između prošlih vremena u španskom jeziku;

Pretérito Perfecto/ Pretérito Indefinido/ Pretérito Imperfecto

U španskom jeziku imamo nekoliko prošlih vremena, i često ne znamo koje od njih da upotrebimo kada želimo nešto da prevedemo sa srpskog na španski. U ovom blogu navešću neke od osnovnih razlika između ova tri vremena i navesti šta je to što bi nam moglo pomoći u odabiru.

Pretérito Indefinido

 koristimo za radnje koje su se odigrale i završile u prošlosti i koje nemaju nikakav uticaj na sadašnji trenutak. Znamo tačan trenutak vršenja radnje, npr: Ayer fui al cine.
Ili se radi o zatvorenom vremenskom periodu u kom se radnja odvijala i završila (trajala je od do): Viví en España desde 1991 hasta 2003.
Koristimo Indefinido da poveçeo neke dve pro`le radnje npr: Ana se casó en 2003 y se divorció cinco años después.
Takođe srećemo ovo vreme u rečenicama gde se pominje broj puta vršenja neke radnje, npr: Pablo se casó tres veces*. 
(* Ovde je važno napomenuti da upotreba Indefinida ukazuje na to da je osoba o kojoj je reč umrla, tj da je ta radnja vršena toliko puta za njegovog života i da je to konačan broj puta vršenja te radnje. Kada se radi o živim osobama, koristi se

Pretérito Perfecto

i on nam ukazuje da se ta radnja vršila DO SAD toliko puta, ali je moguće da će se još neki put vršiti/desiti.... npr: Me he casado dos veces, pero ¿quien sabe?
Ovo vreme koristimo za radnje koje su se odigrale u bliskoj prošlosti tj. u nekom vremenskom periodu koji i dalje traje (ove godine, ovog meseca, ovog jutra...) npr: Este año hemos visitado mis padres en Belgrado. 
Takođe, ovo vremo koristimo kada pričamo o nekim iskustvima, za radnje koje nikad nismo radili,  još uvek nismo ili već jesmo radili... ( uz vremenske odrednice nunca, ya i todavía no : Nunca he jugado al fútbol, pero ya he montado a un caballo. )

Pretérito Imperfecto

koristimo za radnje koje su ponavljane u prošlosti, ili ne znamo koliko dugo su trajale, npr: De pequeña, Ana iba al pueblo con sus padres.

Takođe, Imperfecto koristimo za opisivanje ljudi, stvari, okolnosti, predstava/ideja, namera.... Era una mujer muy alegre. 

Era alta y tenía el pelo negro.

Ana pensaba que la vida en el pueblo era aburrido.

Esa mañana Juan quería pasear por el pueblo.

A možda najvažnije za napomenuti je da najčešće koristimo Imperfekto za nekakav kontekst.... tj okolnosti u kojima se odigrala neka druga radnja (najčešće u Indefinidu) npr: Ese día llovía mucho. Eran las siete. En la calle no había nadie, pero entonces él se apareció.

Vremenske odrednice

su verovatno najbolje na šta možete da se oslonite, kada se dvoumite koje prošlo vreme da upotrebite.

Uz Indefinido koriste se: ayer, anteayer, el mes/año/julio pasado, la semana pasada, hace dos meses/cinco días/tres años, en 1825, el 11 de octubre de 2004, en septiembre de 2000, desde el lunes hasta el martes, hasta que se murió, hasta se jubilió, toda su vida, al cabo de unos años/unos días, tres meses más tarde, tres años después, a los diez meses.........

Uz Pretérito Perfecto : Esta tarde/semana/mañana, Este verano/invierno/mes/año/lunes, hoy, hace un momento, hace un rato, hace dos horas, hace menos de 24 horas, nunca, todavía no, ya, últimamente, aún no, alguna vez, jamás

Uz Imperfecto : siempre, casi siempre, todos los días/domingos/meses/años, todas las semanas/ mañanas/ noches/ tardes, normalmente, con frecuencia, a menudo, a veces, nunca, casi nunca